Kako do polovnjaka iz inostranstva?
Uvoz polovnih automobila iz inostranstva regulisan je Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2005. godine, koja predviđa uvoz svih vozila koja ispunjavaju ekološke standarde Euro 3.
Sva vozila koja su proizvedena i prodata na tržištu Evropske unije nakon 01.01.2001. godine zadovoljavaju pomenuti ekološki uslov, što je bila obaveza postavljena od strane Evropske unije. Međutim, moguće je pronaći i polovnjak stariji od ovog datuma, jer su neki proizvođači i ranije počeli sa primenom ovog standarda.
Najveći broj polovnjaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, Holandije, Italije, Slovenije, Austrije, Velike Britanije i Francuske. I dok za pojedine zemlje i automobile iz njih važi jedna, a za druge druga priča, jasno je da stanje u kojem se automobil nalazi varira od automobila do automobila. Dakle, kada nađete automobil koji želite da kupite (bilo preko oglasa, bilo na nekom auto placu ili preko interneta) i uporedite serijske brojeve sa automobila sa onima u dokumentima koja uz njega idu, potrebno je da krenete u papirološku proceduru, koja otprilike izgleda ovako.
Potrebna dokumentacija i carina
Kad kupite, tj. platite vozilo dobićete ili račun ili kupoprodajni ugovor. Ugovor mora biti overen kod nadležnog organa u zemlji gde je automobil kupljen, jer će vam ovaj papir trebati kada dođete na granicu. Račun vam izdaje auto plac gde kupujete automobil, ili ukoliko ga kupujete od vlasnika pravi se ugovor koji se overava kod ovlašćenog organa. Prednost ugovora u odnosu na račun je u tome što ugovor predstavlja direktnu kupoprodajni odnos između kupca i vlasnika automobila, u odnosu na račun koji predstavlja kupovinu preko posrednika (uglavnom firme koja je vlansik auto placa).
Račun prilikom carinjenja u Srbiji često doprinosi višoj kataloškoj ceni, koja može biti i do 20% viša od cene kod direktne kupovine. Pored dva pomenuta papira, trebaće vam i stara saobraćajna dozvola vozila (ukoliko originalni primerak zadržava zemlja u kojoj se vozilo odjavljuje, kopija mora da bude overena kod nadležnog organa u toj zemlji), zatim odjava automobila u zemlji gde je kupljen, odnosno gde je bio registrovan. U nekim zemljama nije moguće skinuti tablice i uzeti probne, odnosno tzv. carinske tablice, dok većina zemlja u Evropi ima ovakvu praksu.
Na granici se pomenuti dokumenti daju na uvid, i vrši se carinjenje, odnosno procena vrednosti vozila na osnovu koje se vozilo carini. Procena se vrši na osnovu važećih kataloga, koji se razlikuju od zemlje do zemlje (npr: Schwacke za vozila iz Nemačke, Largus iz Francuske, Autovetture iz Italije). To znači da račun može, ali i ne mora biti merilo na osnovu kog će vam se obračunati carina (u zavisnosti da li odražava realnu i približnu vrednost onoj iz kataloga), koja za vozila iz EU iznosi 2,5 % (ukoliko se poseduje Euro 1 papir koji dokazuje da je vozilo poreklom iz EU) ili 12,5% ukoliko uvozite automobil iz neke zemlje van zone EU.
Ukoliko ne posedujete Euro 1 papir, biće vam zaračunata carina kao kod vozila van EU. Takođe, proverite da li vozilo poseduje servisnu knjižicu iz koje se vidi kada su i koji servisi rađeni na automobilu. Istovremeno to je dokument kojim se za potrebe carinjenja potvrđuje i pređena kilometaža koja utiče na cenu prilikom carinjena, a samim tim i na vaše troškove. Ukoliko automobil ima dosta kilometara iza sebe, osnovica za carinjenje se srazmerno umanjuje pređenoj kilometraži.
Ulazak u Srbiju
Prilikom ulaska u Srbiju, granični špediter pravi propratnicu (koja za fizička lica košta oko 3.000 dinara) ka unutrašnjoj carinarnici u gradu u kom ste prijavljeni i gde će se vozilo ocariniti. Rok za prijavu iste iznosi 72 sata, odnosno 3 dana.
Trebalo bi napomenuti da će se od Nove godine automobili iz Unije od 1.500-3.000 kubika uvoziti bez carine, pa možda nije na odmet sačekati da se na taj način uštedi koji dinar. To neće biti zanemarivo, ukoliko znate da vam na teret idu i PDV od 20%, kao i usluge špeditera, odnosno agencija koje se bave špedicijom, koje staju 100-200 evra (u zavisnosti od vozila). Ukoliko se odlučite sami da dovezete automobil, trebalo bi da znate da sem koštanja goriva, morate odvojiti i do par stotina evra za privremene tablice, osiguranje i putarine. Takođe, morate imati u vidu da vozila kupljena u inostranstvu ne podležu garanciji, što potencijalno može biti dodatni trošak u povratku u Srbiju u slučaju nepredviđenih situacija.
Naš savet
Generalni savet kod samostalne kupovine polovnjaka u inostranstvu je da prvo nađete špeditera, koji će vam pomoći u ovoj proceduri, koja ponekad može biti duga i mučna. Špediter vam sem transporta pribavlja i sve potrebne papire i sa tim odlazite u carinsku ispostavu gde plaćate carinu i PDV, kao i ostale carinske troškove. Uopšteno, visina troškova zavisi od vrednosti automobila. Nakon uplate troškova, vozilo je i zvanično ocarinjeno. Vama ostaje da vratite stare tablice u zemlju odakle vozilo potiče (ukoliko ste ih i imali) i da pristupite registraciji vozila.
Upravo zbog toga što čitava procedura zavisi od mnogo faktora, savet upućenih ljudi je da kada rešite da uvezete polovnjak, odete kod špeditera ili u najbližu carisnku ispostavu i detaljno se raspitate oko same procedure i naravno koliko će vas to koštati, kako bi znali da li vam se uvoz u sopstvenoj režiji isplati.
Mojauto vam preporucuje da kontaktirate sledece uvoznike:
